Kružiti okolo bez budala
Recommended Gear for Better Riding
Nemamo luđake, ali smo ludi za biciklima!
Trenutno sjedim u našem baru i razmišljam kako napisati svoj prvi blog. Točno znam o čemu bih željela pisati, ali sam perfekcionistica i bojim se da će u njemu biti previše pogrešaka i da ga nitko neće htjeti čitati. Pa, ništa. Skuhat ću si kavu, a onda još jednu i još jednu ako bude potrebno.
Samo da mi mozak radi.
Kao na biciklu. Kofein je moj pogon.
I Mirsad i ja, koji je šef bara (on je i moj šef heheh), uživamo biti među ljudima. Tako je i na biciklu. Volimo biciklirati s našim kolegama biciklistima i zato smo odlučili stvoriti Velo krug. Sve više biciklista bilo je zainteresirano za nešto slično s nama. Budući da nismo željeli stvoriti još jedan natjecateljski krug, odlučili smo ga napraviti za svakoga tko ima cestovni bicikl.
Grupna vožnja biciklista, koja se redovito ponavlja svaki tjedan, naziva se krug. Stvarno mi se sviđa taj izraz, iako nas naši ne-biciklisti uvijek pitaju što pijemo na tim krugovima. Oni tu riječ čuju kao rundu pića koju netko naručuje za cijelo društvo (“Lol”). Vozimo se u zbijenoj skupini. Ponekad je to red jedan za drugim, drugi put skupina dva po dva. Ovisi o cesti. Vozimo se prema prometnim propisima i trudimo se izbjegavati prometnije ceste. Sigurnost je na prvom mjestu! Prvi biciklist u redu uvijek upozoravajućim znakovima pokazuje što se događa na cesti ispred nas. Budući da se svi trudimo biti što zaštićeniji od vjetra, ne vidimo opasnost ispred nas.
Samo buljimo u kotač ispred nas. Ako ima dobru guzu, onda gledamo u njihove guze ("hehe").
Upozoravajućim znakovima, prvi u koloni upozorava na rupe, ležeće policajce, pješake, pijesak na cesti,... Lijeva ili desna ruka pokazuju smjer tako da mi ostali znamo gdje skrećemo. Opisivanje ovih upozorenja je besmisleno i ne znam bih li to mogla dovoljno razumljivo opisati. Najbolje je da dođete u naš krug. Vrlo smo tolerantni i razumijevajući prema novim biciklistima. Štoviše, i šef i ja rado razgovaramo s novim biciklistima o svim zamkama cestovnih biciklista. Možete me pitati što god želite, jer sam i ja znatiželjna i uvijek želim znati kako i posebno zašto se nešto radi. Moj šef kaže da uvijek imam 100 podpitanja i koluta očima pored mene (dečki).
Oboje smo počeli koristiti svjetla za bicikle radi sigurnosti. Ovo smo prvi put vidjeli prije nekoliko godina u Italiji i u početku nam je bilo čudno što voze s upaljenim svjetlima danju. Ubrzo smo shvatili da to nije glupo. Sve više vozača ih ima i u našim krugovima, tako da smo vrlo dobro vidljivi. Primjećujemo da većina automobila iza nas vozi potpuno drugačije. Prilaze nam sporije i zaobilaze nas s veće udaljenosti. Isto primjećujem i kad sam sama na biciklu i ne vozim cestovni bicikl bez svjetala. Istina je, međutim, da neki imaju stražnja svjetla koja primijetite tek kad ste tik iza njih. Važno je da su svjetla kvalitetna, posljednje barem 30 lumena, što znači da će biti otkrivena s udaljenosti od oko 900 metara.
Biciklistička runda pogodna je za sve vozače cestovnih bicikala. Nekada sam stalno bio u rundama na elastici i to ne želim za naše sudionike. Vozimo prema mogućnostima najsporijeg! Obično, onaj tko kaže da nema energije vozi najbrže kad je sprijeda. Ali onda ga mi ostali malo usporimo.
Čekamo se na vrhu uspona. Pripazimo na nove sudionike.
Ako još ne znate voziti u grupi, naučit ćemo vas. Sto posto Velo rundi nisu utrke, nisu natjecanja, ali se napreduje. Međutim, nikome nije zabranjeno, ako ima dobar dan ili želi izliti višak energije, utrkivati se na Panceu, što je ugodna padina za podizanje otkucaja srca. I ja ponekad trčim uz ovo brdo. Na vrhu je stvarno lijep pogled prema Ljubljani i kad se svi okupimo, spuštamo se prema Grosuplju i nastavljamo u grupi.
Dolazimo pred Velo bar i svi smo zadovoljni! Promatramo se. Društvo istomišljenika, na svježem zraku, ugodno umorni i sretni jer smo razveselili svoje tijelo.
Najslađe je kad u toplim danima, koji se prelijevaju u večer, popijemo još nekoliko pića i pričamo zabavne priče, a oni koji nisu biciklisti oko nas misle da smo puni gluposti (“ahaha”).
Ako tražite biciklističko društvo koje voli bicikl, malo je ludo, uživa u prirodi i spremno vas saslušati, dođite u Velo bar. Svake srijede u 17 sati, nakon proljetnog pomicanja sata, krećemo ispred bara i vozimo krug u koloni gusaka. Jedini uvjet je da imate cestovni bicikl i volju. Krug traje manje od 2 sata i odvija se po približno 50 km dugoj ruti, u osnovi istoj: Velo bar - Špica - Hradeckega cesta - Hrušica - Sostro - Pance - Grosuplje - Škofljica - Ig - Matena - Velo bar.
U prvoj rundi, ali samo u prvoj, svakom ćemo sudioniku dati dvije boce za vodu. Prokletstvo, isplati se! Kroz cijelu sezonu pripremili smo još iznenađenja.
Pratite nas i obećavam da ću se potruditi da blogovi budu zanimljivi i barem upola ludi kao ja. Radujem se ovoj sezoni i svakom novom biciklistu u našem krugu jer je stvarno pravi orgazam moći nekome dokazati da postoji i ludi biciklistički krug, bez luđaka!
SLO
Pri nas norcev ni, smo pa nori na kolo!
Trenutno sedim v najinem lokalu in razmišljam, kako naj napišem svoj prvi blog. Točno vem o čem bi rada pisala, sem pa perfekcionist, pravi picajzel in se bojim, da bo v njem preveč napak in da ga nihče ne bo želel brati. Pa nič zato. Naredila si bom kavico in nato še eno in še eno, če bo potrebno. Samo, da možgančki zalaufajo. Kot na kolesu. Kofein je moj gonilnik.
Oba z Mirsadom, ki je šef lokala (je tudi moj šef), uživava, da sva med ljudmi. In tako je tudi na kolesu. Rada kolesariva v družbi in tako sva se odločila, da ustvariva Velo rundo. Vedno več kolesarjev se je zanimalo, da bi pri nas naredili nekaj takšnega. Ker nisva želela ustvariti še ene dirkalne runde, sva se odločila, da bo ta za vse, ki imajo cestna kolesa.
Kolesarji skupinski vožnji, ki se redno ponavlja vsak teden, rečemo runda. Meni je ta izraz zelo všeč, čeprav naše stranke, ki niso kolesarji, vedno sprašujejo kaj pijemo na teh rundah. To besedo slišijo kot runda pijače, ki jo nekdo naroči za celotno družbo. (»lol«) Vozimo se v strnjeni skupini. Včasih je to vrsta eden za drugim, drugič skupina dva za dvema. Odvisno od ceste. Vozimo se po cestno prometnih predpisih in se trudimo izogibati bolj prometnim cestam. Na prvem mestu je varnost! Prvi v koloni vedno z opozorilnimi znaki kaže kaj se dogaja na cesti pred nami. Ker se vsi trudimo, da smo čim bolj v zavetrju, ne vidimo nevarnosti pred nami. Bulimo samo v feltno tistega pred nami. Če ima dobro zadnjico, pa v njo (»hehe«). Z opozorilnimi znaki prvi v koloni opozarja na luknje na cesti, ležeče policaje, pešce, pesek na cesti,… Z levo ali desno roko nakazuje smer, da ostali vemo kam zavijamo. Opisovanje teh opozoril je brezvezno in ne vem, če bi znala to opisati dovolj razumevajoče. Lažje je s slikami ali posnetki. Najbolje pa je, da prideš na našo rundo. Smo zelo strpni in razumevajoči do novih kolesarjev. Še več, oba s šefom z veseljem z novimi kolesarji poklepetava o vseh pasteh cestnih kolesarjev. Vprašaš me lahko kar hočeš, ker sem tudi sama radovedna in vedno želim vedeti kako in predvsem zakaj se nekaj počne. Moj šef pravi, da imam vedno 100 podvprašanj in zraven zavija z očmi (moški pač).
Midva sva zaradi varnosti pričela uporabljati kolesarske lučke. To sva prvič že pred leti videla v Italiji in se nama je sprva zdelo čudno, da se podnevi vozijo z lučkami. Kmalu sva ugotovila, da ni neumno. Vedno več kolesarjev jih ima tudi na naših rundah, tako da smo zelo dobro vidni. Opažamo, da se večinoma avtomobili za nami vozijo popolnoma drugače. Do nas pripeljejo počasneje in nas obvozijo na večji razdalji. Enako opažam tudi ko sem na kolesu sama in brez lučk ne grem več na specialko. Je pa res, da imajo nekateri zadnje lučke, ki jih opaziš šele ko si tik za njimi. Pomembno je, da so lučke kvalitetne, zadnja vsaj 30 lumenska, kar pomeni da te bodo zaznali iz razdalje približno 900 metrov.
Velo runda je primerna za vse kolesarje s cestnimi kolesi. Jaz sem bila včasih na rundah ves čas na elastiki in to si ne želim za naše udeležence. Vozimo se po zmožnostih najpočasnejšega! Po navadi tisti, ki najbolj jamra, da je počasen in da nič ne more, na firungi vozi najhitreje. Ampak ga potem ostali hitro malo upočasnimo. (»grrrrr«) Na vrhu vzpona se počakamo. Pozorni smo na nove udeležence. Če se še ne znaš voziti v skupini, te naučimo. Stoprocentno se na Velo rundi ne dirka, ne tekmuje, se pa napreduje. Nikomur pa ni prepovedano, da če ima dober dan ali pa bi rad izlil odvečno energijo, dirkanje na Pance, ki so prijeten klanček za dvig srčnega utripa. Tudi jaz se včasih zaženem v ta klanček. Na vrhu je res lep razgled proti Ljubljani in ko se vsi zberemo, se spustimo proti Grosupljem in nadaljujemo v skupini.
Pripeljemo se pred Velo bar in vsi smo zadovoljni! Opazujem nas. Družba podobno mislečih, na svežem zraku, prijetno utrujeni in veseli, ker smo razveselili svoje telo. Najbolj luštno pa je, ko v toplih dneh, ki se prevesijo v večer spijemo kakšno pijačko več in si pripovedujemo zabavne zgodbe, za tiste, ki niso kolesarji pa nakladamo (haha).
Če iščeš kolesarsko družbo, ki ima rada kolo, je malo zmešana, uživa v naravi in ti je pripravljena prisluhniti, pridi v Velo bar. Vsako sredo ob 17h, po spomladanskem premiku ure štartamo pred lokalom in v račji koloni odpeljemo rundo. Edini pogoj je, da imaš cestno kolo in voljo. Runda traja slabi 2 uri in poteka po približno 50 km dolgi trasi, načeloma po isti: Velo bar – Špica – Hradeckega cesta – Hrušica – Sostro – Pance – Grosuplje – Škofljica – Ig – Matena – Velo bar.
Na prvi rundi, ampak samo na prvi, bomo podarili vsakemu udeležencu dva bidona. Hudiča, da se splača! Skozi celo sezono pa pripravimo še več presenečenj.
Spremljaj nas in obljubim, da se bom potrudila, da bodo blogi zanimivi in vsaj pol toliko nori kot jaz. Veselim se letošnje sezone in vsakega novega kolesarja na naši rundi, ker je res pravi orgazem, da lahko nekomu dokažeš, da obstaja tudi nora kolesarska runda brez norcev!
